Италија - савезник Срба

Италија - савезник Срба

Иконица датума 10.8.2022.

Транскрипција дела излагања др Драгана Петровића који се односи на потенцијално савезништво Италије и Србије. Од 18:59.

Сетио сам се да сам 2013. године имао част да објавим у једном од најпрестижнијих римских међународних научних часописа - то је Римска геополитика, која излази једном у неколико месеци на италијанском и на енглеском језику паралелно. Ово је примерак на италијанском, али постоји сваки примерак и на енглеском језику. И то је дакле број 11, дакле новембар за 2013. годину и имате мој рад, ево можете погледати мој рад.

У овом тексту је урађен један преглед историјата српско-италијанских односа. Иначе, читав број је посвећен сарадњи Срба и Италијана и објавили су ту и са италијанске стране, врло угледне ствараоце као што је главни уредник Геополитике Тиберио Гразиани (Tiberio Graziani) који је написао један научни текст о односима Италије и Срба.

Онда имате министра спољних послова Италије, то је госпођа Ема Бонино (Emma Bonino), „Србија - један од приоритета у источној политици Италије“. Онда имате ауторски текст тадашњег председника Србије Томислава Николића и министра спољних послова Мркића. Онда наш амбасадор у Ватикану, господин Дарко Танасковић и низ угледних италијанских стручњака.

Ми смо дали један пресек, то је било пре 8 и по година, историјата, садашњости и перспектива италијанско-српских односа. Зашто сам узео овај елеменат? Ја сам стручњак за постсовјетски простор и Француску, и наравно да Италија није мој приоритет, али тада ми се обратило Министарство спољних послова, седам, осам месеци раније, да су моји стручни радови за министра спољних послова врло запажени и питао ме департман за Италију и Малту који постоји у Министарству спољних послова, да сам ја изабран да урадим један специјалан рад о историјату, садашњости и перспективама српско-италијанских односа.

Нажалост, ја нисам продубљавао више ту тему, као што сам рецимо имао књиге објављене, рецимо, књига у Сарбрикену у Немачкој на енглеском језику о српско-румунским односима. Па сам онда имао о односима Срба са Алжирцима, о Французима у-ха-ха! са Русима у-ха-ха! и тако даље, али кажем ово нажалост нисам продубљивао, али зашто сам узео овај текст?

Видите, дошао сам до спознаје, говорим у своје име, да је хрватска држава, тако како је устројена, један монструм, који готово да не постоји у Европи. Дакле, иако ја ценим неке Хрвате и уопште, знам да смо сродан народ, односно, један део Хрвата су бивши Срби и имамо доста сличности, хрватска историја је заправо као што је пројектована од Ватикана и у новије време од Запада, украјински идентитет као анти-Русија. Дакле Хрватска, они кажу ми смо „предзиђе Запада“, односно они су и направљени да буду контра Србима који се из геополитичких кругова виде као проруски елеменат. О томе смо много говорили.

Међутим Хрватска, њена савремена историја, заправо је последица југословенске утопије јер су се Хрвати у оба светска рата, хај'мо да будемо искрени, већински тукли на страни Централних сила, односно сила Осовине и нациста.

Дакле, у оба светска рата су се већински тукли на страни поражених сила, али су се преко Срба прошверцовали и нису одговарали у Париском мировном уговору из 1919. у Версају и '45. после Другог светског рата. Тако да нису одговарали за то, ни територијално, ни морално, него су се прошверцовали преко југословенства.

Штавише, српска војска је највише и заузела територија 1918. у односу на Италију, ето зато сам и узео овај пример, и '45. узели смо 4. армија, Задар, односно Трст, Истру и остало, и Тито је то форсирао, није био приоритет да се заузме Јасеновац, већ да се узме Трст. Кад погледате карту, видећете о чему се ради.

Дакле, једноставно су Срби, о томе смо раније говорили, били инструмент једне подмукле политике, британске политике која је антисрпска јер у Србијима види утицај Русије. Причао сам о томе како је у кључном моменту, два антифашистичка покрета који су огромном већином српска, четнички покрет Драже Михајловића, чији је Дража Михајловић министар војни легитимне владе у Лондону, краљевске и са друге стране, партизански покрет до капитулације Италије септембра '43., 80% партизана на територији авнојевске Хрватске били Срби етнички. И како су онда Енглези откачили Дражу Михајловића, натерали владу у Лондону да преговара са Титом и она жртвује Дражу Михајловића и четнички покрет, и не само то, већ да се у име те Владе истури доктор Иван Субашић, Хрват, да два Хрвата се договоре о будућности Југославије на штету Срба '44. а да је чак и она трећа важна функција председника антифашистичког већа, дакле свих политичких група ван комунистичке партије Југославије, која је формирана, буде доктор Иван Рибар, такође Хрват и да је ту запечаћена судбина Срба. После је Тито смакнуо једног по једног утицајног Србина, од Голог отока до смакнућа Ђиласа па Ранковића, онда генерала Јованића, Јованке Броз и да је излазак у сусрет масовном покрету (МасПок) и причали смо о томе како су чак и '49. године, Хрвати, тадашње руководство кад је изграђен дубровачки аеродром, који је био географски на територији требињске, дакле српске општине и Дубровник је такође српски, али је католички, ијекавска варијанта говора.

Показаћу вам следећи пут карту Стјепана Павичића из 1930. Мој отац је био доктор српскохрватског језика и лингвистике и докторирао је на загребачком свеучилишту и имам у свом власништву карту доктора Стјепана Павичића где се показује да је читава дубровачка регија до ушћа Неретве ијекавска варијанта српског језика. Дакле, он је био лингвиста и то сте могли видети, као што можете видети да је замагљена граница македонског језика у Јужној Србији, јужно од линије Тетово-Скопље, дакле да су Тетово и Скопље били на нивоу српског, Срба, а да су јужно били Македонци као једна, тада недефинисана етничка маса о чему је говорио Цвијић. Али отом-потом, вратимо се сада на Италију.

Зачудио сам се, нешто што сам знао, колико у италијанским политичким круговима се не признаје хрватска Далмација и да вам кажем, да су чак и врло истакнути, рецимо председник европског парламента, мислим да се зове Тaјани (Antonio Tajani), је 2019. у фебруару, ја сам погледао тај снимак, говорио у Трсту да је Далмација и Истра италијанске. Италијани држе у свим већим градовима за Далмацију и Истру, држе своје градоначелнике дан-данас јер не признају хрватски суверенитет.

Пазите, за паметног је то доста. Мој прерано умрли познаник господин Јачевић, који је био министар спољних послова Републике Српске Крајине, ја сам га упознао пар година пре његове смрти па смо се и дружили мало и он ми је указивао на то, ја га нисам превише узимао са одушевљењем, са резервом сам то третирао, међутим сад кад прочепркам, пазите један народ италијански који има око 70 милиона становника на једној територији која је пренасељена што је интересантно за нашу причу.

Ми Срби се не граничимо ни са једном великом силом, ми се граничимо са мањим народима за европске прилике, са Мађарима, Румунима, Бугарима па индиректно са Грцима, Албанцима, Хрватима. Ми немамо границу са великим силама. Значи, једна мала Хрватска која има можда три и по милиона становника се граничи са Италијом која има близу 70 милиона становника! То је 20 пута више!

Хрватска је веома слабо насељена, једна од најслабије насељених земаља у Европи и то као једна од последица континуираног геноцида над српским становништвом, али и италијанским.

С тиме да Италијана није било више од 5%, ја сам нашао све сада и истражујући у италијанским изворима. Јер у 19. веку закључно 1918. било је до 5% Италијана. Срба је било око 20%, али православних, ту нису урачунати Срби дубровачке регије. Дакле, око 1830., '50. било је око 20% православних у Далмацији, али је Далмација тада обухватала и Боку Которску и у Млетачкој републици приморје до Спича, дакле до Бара, то је црногорско приморје тако да реално пошто су овде Срби православци у црногорском приморју и у Боки, то наводи тамо пример Котора, ако то одузмемо, онда би било реално да је на територији Далмације, те Далмације дакле која је врло ужи појам, то је хабсбуршка Далмација, да је ту било око 17% православних и кад се дода становништво католичко, ту се наводи све у италијанским изворима, савремени и Медо Пуцић и Покрет Срба католика у дубровачкој регији, па вероватно 20% је било, али су Срби масовно живели, што не обухвата Далмацију, у Кордуну, Лици, Банији, ту су Срби били, али овде у Далмацији било их је 20-ак посто, ако не рачунамо Боку Которску где су они апсолутно већина.

И сада када се то погледа, ако једна тако моћна и пренасељена сила као што је Италија... Пазите, председник Европског парламента каже да су Истра, 2019. па су тражили Хрвати да се он извини, он је одбио, нико није у Европском парламенту сем једног словеначког посланика се позвао на то. Дакле, постоји... па су онда покушали да обележе Италијани, одређене њихове десне организације, заузеће Ријеке па је то спречено и тако даље...

Дакле, хајде да резимирам, у Италији постоје у о з б и љ н е тежње да се поврати Далмација. А Италијана је 70 милиона, а Хрвата, који су хетерогена нација састављена једна трећина од Срба, једна трећина од покатоличених Албанаца...

Сасвим озбиљно, рецимо, Млетачка република која је држала Далмацију, држала је највећи део Албаније, од Драча, Валоне до Скадра, и кад је пала у отоманске руке они су сви пребегли и настанили се у простору између Шибеника, Задра... Чувени кошаркаш Задра Јосип Ђерђа који је имао само 173-4 сантиметара, био је лилипутанац међу кошаркашима, али озбиљно генијалан кошаркаш, је био Албанац-католик. Имате велики број њих, ја знам кад сам служио ратну морнарицу... Онда имате Италијанаша, дакле до јуче Италијана... Дакле, да не идемо нешто о чему смо причали... трећина Хрвата су отприлике бивши Срби, са српским презименима. Ево овај што је извршио геноцид у Пребиловцима, Јовановић Никола, вођа усташких... Још '41. У међувремену, у овом таласу колико их је кроатизинирано. Тако да свих тих Хрвата заједно има 3,5 милиона, а Италијана 70 милиона.

А Италија потражује Далмацију, а ми Срби, пошто смо свесни да смо стварали Хрватску у оба светска рата, помогли смо њено ширење у односу на Италију... Италијани су нас спасили од геноцида од Хрвата. Оно што је преживело Срба у Херцеговини, Лици, северозападној Далмацији, ми дугујемо Италијанима.

И четнички покрет је ту сарађивао са Италијанима да би ми уопште могли да преживимо.

Дакле, кад се све сабере, ја мислим да би било паметно овако... Значи, Хрвати који немају морала, фалсификују, не признају да су нас побили милионски... Да су искоренили Србе током читавог 20. века. Који немају никакву емпатију, који чак лажу да је Косовски бој био, пазите, лаж да је Дража Михајловић, Дражен Михајловић. Значи, то је нација која се ничега не стиди.

Ја не кажем да су сви Хрвати у том правцу, али овај... део ћути. Говорили смо ономе кад су напали ову нашу Звезду, ватерполисте и кад је овај што су га претукли голман побегао море, у фебруару где да се умире за пола сата у леденој води и нико да није хтео да му пружи руку на риви, а то је њихова Кнез Михајлова. Па немојмо људи да се лажемо! То значи ту је већина лоша.

Ја сам случајно испричао ту анегдоту кад је дошао мој отац да нас ико послужи и кад је она госпођа рекла: „Шјор, шјор, склоните београдску Политику!“. Нису хтели да нас послуже. Ту је већина антисрпски оријентисана и Хрватска иде корак даље, она ради, она је центар антисрпства.

Ја сам вам причао кад сам био у Србин Инфо у овој екипи за коментаре и кад сам притискао 1.000 коментара у време литија и где је 99% усташа. Значи, пише Шибеник, Макарска, направио налог и ставио ознаку Црне Горе, измишља чак историјске личности, ове сепаратисте чувена породица, која је иначе српска као и читава Црна Гора. Како се презива... Петар... Петар... Та иначе породица нажалост углавном је масакрирана била у Божићној побуни што је једна трагедија за нас Србе да Црногорци као елитни Срби... Краљ Никола је ту то организовао, али видите, то све они чепркају њихове службе и свуда су се уклињују, дакле у покушају црногорског сепаратизма усташке организације и држава се наравно ту меша. Исто тако на Косову и Метохију шаљу неку њихову групу. И дакле они све користе против нас! Ја сам навео, дакле то је држава антисрпска која постоји да би мрзела Србе.

Неко ми је приговорио сад кад је била Олуја и погледам тамо коментаре које пише усташка служба. Знате шта тамо пише рецимо, каже у Србији има море суза изгнаника из Олује, али ми ћемо вам Хорвати дозволити да дођете на плави Јадран и тако. То усташка служба пише и ја сам довољно интелигентан да то видим и око 20% коментатора су измишљени Срби који треба да кажу „нас је срамота Србе“, „изгубили смо“... То све ради хрватска служба и хрватске усташке организације.

Сад, да ли су оне директно координиране од Хрватске обавештајне службе, ја сам навео да сам замолио господина Валдеца, кад је урадио интервју са мном и показао му моју емисију са преко 200.000 прегледа на ТВ Куриру, где је најлајкованији коментар да смо ми Срби - Цигани. Он се сложио да тај коментар није могао да лајкује ниједан Србин и да дакле то гађа одређене ботовске екипе у Хрватској.

Е дакле, пошто је неоусташка хрватска држава, фалсификује историју, умањује... не умањује - поништава, прави карикатуру од милионских жртава, онда зашто ми не би, то кажем као научни саветник у области међународних односа, ми имамо само једну лопту за сарадњу са њима, а то је ово Додик, да Хрвати у Босни и Херцеговини и Срби сарађују против покушаја унитаризације Босне и Херцеговине.

Ја признајем да из прагматских разлога ту можемо сарађивати као што је паметно сарађивао Радован Караџић са Мате Бобаном, али ван тога, овако како се устројава хрватска држава као антисрпски пројекат, у једном чак карикатуралном виду, ја не видим, драги пријатељи, као стручњак за међународне односе, као носилац највише научног звања у науци - научни саветник и то у области међународних односа, мултидисциплинарно, ја не видим зашто ми не би из прагматских разлога, успоставили стратешку сарадњу са италијанском државом и италијанским народом.

И да то буде сарадња првог реда. Усташка држава сарађује са Шиптарима, са монтенегринским експериментом, са свим нашим противницима, чак Бугари, са њима, Бугари су врло близак народ са нама и ја мислим да ми са Бугарима можемо добро сарађивати, али они чак и ту копају против нас. Где год има нешто против Срба, ту су усташе. И они имају подељени, дакле овај један део, молим вас штовани сусједи у чему је проблем, а ови остали раде. То је њихов посао, дакле они су тако подељени, ту нема никакве илузије.

Дакле, шта треба да закључимо: закључак број 1, ми Срби немамо пријатеља већег, него ми међу нама. Не смемо да дозволимо да се међусобно гложимо. Ја чак идем дотле, има један човек који је мени јако антипатичан, то је овај Вучићевић. Ја нисам могао да видим тај Информер и погледам случајно један текст где он цитира из записника, наравно Републике Хрватске о злочинима, једну жену нека Марица из околине Карловца која је кухала за усташе. И она даје изјаву тамо, каже, кад је спремала ручак и кад је била глинска црква и остало, она отишла да окопава кромпир и види масу закланих Срба и види једну жену Српкињу приклану два-три убодом ножем, како нешто каже, неразумљиво јој говори, и, каже она, приђе и удари је мотиком два пута у главу и кад је видела да више не даје знаке живота оде са тим кромпиром да прави ручак усташама и после је у смех причала усташама шта је урадила. Пазите, то је у записнику.

Нема никакве илузије да хрватско становништво није пружало видљив отпор средњовековним начинима егзекуције над српским становништвом. Размере тих клања и убистава су невиђени у савременој историји. Дакле, узмите само оно што сам навео, опуномоћеног представника Трећег Рајха у Независној Држави Хрватској, то је био овај Аустријанац Глез вон Хостенау и узмите маршала Лату, главнокомандујућег италијанске војске на територији „Западног Балкана“ и њихова обраћања Дучеу када је описао стравичне злочине који су деморалисли његове војнике које је видео над српским становништвом. Сад нећу да се понављам. Дакле, зашто ми кад то констатујемо, не извучемо одређене закључке, да сигурно да има добрих људи Хрвата, становништво у Србији је добро, оно је плакало пет месеци што се онај Сплићанин удавио, не знам што је било...

Ја не верујем из овога што имам искуства да би Хрвати пустили једну сузу над нама, а такви ако постоје, не знам да ли се смеју појавити у њиховом србофобном јавном мњењу. Дакле, ја немам више никакве емоције према Хрватима позитивне, једноставно то је држава направљена као антисрпски пројекат и она као таква треба да делује.

Е сад, све што се десило у задњих 30 година све је на нашу штету било, сувишно је објашњавати да ми нигде нисмо поражени, да је '95. нападнута међународна зона са Плавим шлемовима, да они то славе напад на голоруки народ, да неће чак ни те пилоте који су митраљирали цивиле у колони да казне, све то знамо... И дакле ако они могу да имају један народ, а састављени су од коца и конопца, од кајкаваца, чакаваца, штокаваца, плус трећина бивших Срба, плус трећина бивших Албанаца, Италијана, Мађара, Чеха, Словака, Аустријанаца... што је лако видети по презименима и по историји.

Онда и ми треба да будемо јединствени. Дакле, под А, да радимо на јачању сопствене државе, да је нама, не знам, нећу да причам да довршавам... Значи треба да имамо своје руководиоце, своју државу... Какви то Агрокор, какво узимање наше имовине од стране неоусташке државе. То треба сасећи и да се истражи и да се поврати имовина српска. У Републици Српској нема тих проблема, тамо је становништво озбиљније. Мени је жао то што кажем, али је добро и тачно. И у Црној Гори траје једна борба где је неоусташки елеменат на страни измишљања монтенегринског идентитета.

У свим правцима су против нас... Да радимо на јачању Републике Српске, Србије и Црне Горе. Да јачамо на нашем обједињавању, економском, духовном Србије, Црне Горе и Републике Српске. Да се обрачунавамо са неоусташким елементима и лобијима на нашим просторима који постоје и који имају подршку хрватске обавештајне службе и одређених кругова из иноземства. И да немамо илузију да усташка служба и усташка држава има подршку САД и ЦИА у томе што ради. Али са слабљењем утицаја и продором других великих сила, Русије и Кине, да ће се сламати и њихов утицај. Да са италијанском државом и са Мађарском, склопимо стратешки споразум чији је један од циљева сламање хрватског неоусташког утицаја.

Дакле, без икаквих емоција, ми смо помогли да се створи Хрватска, узидали смо се у „њихову“ Далмацију, коју смо отргли од Италијана, а они то доживљавају као антисрпски смисао постојања. Свака част појединцима, они се недовољно чују. Ја заиста не видим никаквог разлога да италијанска озбиљна држава, која је пренасељена и која има 70 милиона људи, која не признаје реално, де факто Далмацију као део Хрватске и чак има за сваки већи град свог градоначелника, да ми то негде не симпатишемо. Или се правимо луди, а у ствари да то симпатишемо.

И ми можемо да направимо један стратешки договор са Италијом, наравно, слажем се да постоји НАТО, постоји Европска Унија, али Италија има најискреније жеље да узме један део тих територија историјски... Била је Млетачка република, Римско царство, да не идемо даље. Млетачка република је била све до краја 18. века. То је све било италијанско, то је све било Млетачка република, ту Хрвати, који нису ни постојали, нису ни видели. Задар, Шибеник, Сплит, Трогир... То је све било Млетачка република. Италијански лавови су ту били. Према томе, ту да 3 и по милиона Хрвата могу да издрже у дужем року са 70 милиона Италијана, то је илузија. Ми треба да направимо један полутајни договор са Италијом, да Италија не дира Косово и Метохију, у оквиру својих моћи да не подржава албанску страну, да не подржава измишљени црногорски сепаратизам и да ми са друге стране дамо максималну подршку италијанским претензијама.

Те онда може да се разматра и неки облик повратка дела територије Крајине или макар овај источни део од Купара који је фактички пуст, који се ослања на требињску општину и Црну Гору или овамо Славонија, Барања итд. Значи ми једноставно, оно што они нама раде, ми да радимо десети део тога, али за почетак, морамо да победимо себе, да знамо ко смо, шта смо и где идемо. Ако желимо да смо бленте, да се неко иживљава над нама, као што они то раде јер смо ми сувише добри, онда то можемо. Ја мислим да то није пут и да пре свега се обрачунамо овде и са Другом Србијом јер није чудо да оно чудовиште, изрод, Чеда Стојковић каже да је нама Хрватска узор, јер он ваљда зове хрватске службе телефоном и они су љубазни и он то, изрод, узима.

Тај човек је смешан, где год је био испао је дебил, дакле људи се спрдају и ово ослобођење медија нама иде у прилог данас јер јача наш идентитет, да седнемо, да разговарамо шта хоћемо, да свако ко има алтернативно мишљење у односу на мене може да га изнесе, може да га потуче аргументима.

Ако је нама државна стратегија да уско сарађујемо са Хрватском и да... онда у реду. Ја сам изнео неко своје мишљење јер сам рачунао да ће се јавити у хрватској држави неки озбиљнији временом тонови који ће ипак констатовати историјске чињенице и да су они у два светска рата се већински тукли на страни Осовине и нациста, да су захваљујући Србима се превеслали на победничку страну, да су нам зарили нож у леђа и поред стравичних геноцидних жртава које су нам нанели у НДХ, али и пре и после тога, узмите и МАСПОК.

Мислим да будемо реални, они никад нису били мировали, никад нису били објективни. Кад се све сабере, да је Тито огромну улогу урадио, дакле један подофицир аустроугарски ко је пуцао на српску војску на Церу, је закулисним радњама дошао за шефа комунистичке партије и партизанског, већински српског, антифашистичког покрета. Да је он бетонирао јаме, фалсификовао историју, све ове ствари радио, створио највећу до сада Хрватску, која није постојала ни у Хабзбуршкој монархији. Дакле, Далмација је била део Аустрије, Хрватска је била део Угарске.

Дакле, просто је тако било, Барања је била део Угарске директно, Хрватска је имала аутономију са Сремом и Земуном у оквиру Угарске, али је била дела део Угарске, с тиме да је Ријека и Краљевица била директно Мађарска. Хрватска није имала никакве везе са тиме, као што Хрватска није имала везе у формирању Хабзбуршке монархије, ни са војном Крајином, која је била већински српска, па су је после 20 и нешто година поделе Хабзбуршке монархије они дали Хрватима. Дакле мењало се то на српску штету, да не говоримо о Великом војводству српском, које је постојало. Добар део Хрвата и не зна за Српску Војводину или се прави да не зна, али о њиховој објективности нећемо више да обраћамо пажњу.

Дакле драги Срби, доста смо били емотивни, нико нам није задао, што каже Љуба Милош, Мајсторовић и Лубурић толико жртва, каже више смо убили Срба него за неколико векова што смо се борили са Отоманском импријом. То је нажалост тачно. И ми то треба да знамо. Тамо нема трунке саосећања у том правцу. Труде се да фалсификују и лажу.

Према томе, Русија на Дунаву, то вам гарантујем као стручњак за ово, да ће ту негде бити, Кина повећава утицај, видели сте како Америка срља, како лети у празно, уместо да смирује односе са Кином она, то је дилетантски, повећава сукоб на максималан ниво, то приближава Русију и Кину.

У европским земљама долази до хаоса због санкција Русији. Јављају се алтернативни покрети, у Италији ће победити умерена десница са Салвинијем и Берлусконијем који су врло блиски Русији.

И ми морамо да радимо озбиљно, не да имамо ЦИА овде агентуре у Министарству спољних послова, издајнике па кад је била српска опозиција у Црној Гори добила председничке изборе, шаљу Мркића 2015. да честита Вујановићу, то се више не сме поновити. Или онај државни удар и да се не враћамо... Добро је док смо преживели уопште, али то је последица ове окупације и како она слаби, јачају алтернативни центри. Дакле, Хрвати шизе што Руси добијају, опет лете у празно као и '41., '.42. Све карте дају тада на нацисте, сада на антируску, антикинеску ствар, а Русија и Кина напредују, и са те стране мислим да наше Министарство спољних послова добро води политику јер балансира између великих сила и то је добро.

Оно што је лоше, имамо лошију од могуће економску и социјалну политику и шта смо предали на северу Косова и остало, али чак и ово са Хрватском, конфликт који Вучић има као приватни па ми смо пропустили да изгласамо, а можемо и требамо, резолуцију о српским жртвама у 20. веку које су 80% од усташког терора, бројчано, свих осталих 20% то је последица Аустроугарске, Немачке у Првом светском рату, Бугара и у Другом светском рату од сила Осовине, али усташе су највише побиле и ми морамо тога да смо свесни.

Не треба да имамо илузије, они су необјективни, никада то неће признати, још горе њихов идентитет, свих тих штрајкбрихера, овај депиколозване Трамонтана, Варге, Јовановића, Павловића, Николића, Бобана, свих тих различитих порекала које имају, они лече србофобијом. Дакле, не треба да имамо илузију, Хрватска иде у најгорем могућем правцу и ми морамо да констатујемо да је то једна неонацистичка творевина, саздана на тим жртвама која негира било какву реалност и са њима је јако тешко доћи до било каквог да је 1 и 1: 2 и тако даље. Једноставно, морамо да се посветимо томе и да схватимо да је то квази-држава направљена на антисрпству и да ми не треба да имамо никакве емоције. Као што они хладно раде са Шиптарима, са војвођанским аутономашима које чине језгро и тако даље, све да нам напакосте, монтенегринима, и ми треба да будемо перфидни и да констатујемо да једна џиновска сила од 70 милиона људи, дакле Италија, потражује Далмацију. Ако би Италија узела макар део Далмације, нема више Хрватске, то се распада.

Е сад, док поредак постоји, НАТО, Америка, они неће директно да иду ка томе. Међутим, како се свет мења, како Грчка и Турска међусобно се сукобљавају, Јерменија, Азербејџан, ауторитет Америке и НАТО-а опада, доћи ће тренутак. Јер је Италији много битније да ћапи део Далмације, него, сад, неки допис европског парламента. Значи, то морате да схватите и немојте заборавити да кад је Румунија приступила Тројном пакту '40. да су је Мађарска и Бугарска распарчале. Дакле, увек је тежња... је л' видите и Мађарска ће узети део Украјине. Што ми не би сарађивали са Орбаном који тако да дивно сарађује са Русима, исто као што можемо да сарађујемо са Италијом.

Дакле, ја не кажем да ми треба да идемо и да можемо у рат са Хрватском, нити нам је то циљ, али пошто они нама раде о глави и чачкају све против нас, и подстичу, хајмо за почетак да успоставимо тесну сарадњу са Италијом, да изразимо велику сућут и разумевање за италијанско историјско и етничко потраживање делова Далмације, за почетак. То може бити неформално, а после се може развијати. Дакле, људи, ако се не бавимо нама, баве се други. А бавећи се нама, бавимо се и онима који се баве нама.

До следећег виђења, свет се мења, наше шансе постоје. Ми смо пропатили због америчке доминације 90-их. Стално смо били оштећени. Свет се мења и ово је прилика да и ми међусобно комуницирамо. Волео бих да разумете да је овај видео само, с једне стране покушај да вас обавестим о даљем развоју ситуације у Украјини, где сам већ изнео како предвиђам расплет одавно и да све што се дешава иде у том правцу, а друго, да је тренутак да међусобно комуницирамо па макар је једини био са оваквим мишљењем, оно је само једно од мишљења за српску ствар.

И запамтимо, ми Срби смо једни другима највећи пријатељи. Не смемо, што каже „Само слога Србина спашава“ да улазимо у сукобе. Треба да се уважимо и кад могу Хрвати који су састављени од Чеха, Албанаца, Италијана, Немаца, Аустријанаца, Мађара, бивших Срба и неколико структура становништва које чине изворе Хрвата кајкаваца, чаковаца, штокаваца, да имају један консензус, можемо и ми то међусобно. Хвала и до следећег виђења.

10.8.2022.

✤✤✤

Линк до емисије на Јутјубу:

Италија - савезник Срба - др Драган Петровић Италија - савезник Срба - др Драган Петровић

✤✤✤